Objavljeno u dnevnom listu "Danas" 24.12.2015.
Većina ljudi tvrdi da znaju šta je to
manipulacija i da mogu prepoznati manipulatore. Kad sam počela da držim
treninge asertivne komunikacije (instruktorske - za buduće trenere asertivne
komunikacije, ali i iskustvene kurseve za ljude koji žele da unaprede svoje
komunikacijske veštine), bila sam prilično razočarana.
Svi polaznici ovih treninga znaju da je
manipulisanje strategija kojom pojedinci ostvaruju svoje interese na ’pokvaren’
način i znaju da je manipulacija loša. Ono što me je razočaralo, jeste
činjenica da većina manipulaciju smatra neophodnom i ponekad pozitivnom.
Zato na početku svake priče o manipulaciji, raščistimo nešto:
• Može se i bez manipulacije
• Manipulacija nikad nije
pozitivna
• Manipulacija nikad nije bez
posledica po žrtvu, ali i po manipulatora i njihove medjusobne odnose
• Na treningu NE učimo
tehnike manipulacije, već učimo kako da manipulaciju prepoznamo i kako da
odgovorimo na nju.
„MANIPULACIJA
– UMETNOST UTICAJA NA PONAŠANJE“
Manipulacija je vid ponašanja koje uključuje
različite strategije čiji je cilj da drugu osobu natera da misli, da se oseća
ili ponaša na način kako to odgovara manipulatoru. Manipulacija je veština
uticanja na ponašanje.
Mnoge naše aktivnosti imaju za cilj da utiču na ponašanje
drugih, ali ne uključuju manipulaciju, dok je u osnovi SVAKE manipulacije
uticaj. Dakle, postoji uticaj bez manipulacije, ali ne i manipulacija bez
uticaja!
U čemu je razlika i koje su osnovne odlike ovog tako rasprostranjenog
oblika ponašanja?
Asertivna
prava
Jedno od osnovnih ljudskih
prava jeste pravo da sami pravimo izbore i da donosimo odluke. Naravno, ovo
pravo sa sobom nosi i odgovornost – odgovornost za posledice sopstvenih izbora.
Imamo i pravo da sledimo sopstvenu logiku. Imamo pravo da radimo ono što je u
našem najboljem interesu; pravo da kažemo NE i tako odredimo granice... To su,
tzv. asertivna prava i kad
razmislimo o njima, malo je onih koji će reći da ne znaju da imaju ova prava.
Vrlo smo svesni svojih prava, toga da nam ona samim rođenjem pripadaju, da su
univerzalna, da važe nezavisno od geografije i rase. Problem je u tome što mi
ta svoja prava ne koristimo uvek! Posebno u sredinama gde tradicija i kultura
ostvarivanje prava poistovećuju sa agresivnošću i sebičlukom. Moram da istaknem
da su po ovom pitanju posebno ugrožene žene. Zato ponekad, pričajući o
asertivnim pravima, u šali kažem da treba izdvojiti ’ženska asertivna prava’
među kojima bi prvo glasilo: Imam pravo
da imam ista prava kao i muškarci.
Sad možete pitati kakve veze ta asertivna prava
imaju sa manipulacijom?
Različiti su razlozi zbog
kojih mi gazimo svoja prava ili puštamo druge da ih pogaze: nedovoljno
razvijene emotivne sposobnosti za obradu emocija, greške u misljenju, socijalni
strahovi (strah od odbacivanja, neprihvatanja, etiketiranja...), vaspitanje
(pre ’dresura’ nego vaspitanje), socijalna (ne)inteligencija... Sve to dovodi
do smanjenja naše asertivnosti – samopotvrdnog, iskrenog, direktnog i otvorenog
ponašanja. Što je niži stepen asertivnosti, to smo podložniji manipulaciji. To
lakše prelazimo preko svojih prava i dozvoljavamo drugome da ostvari svoje
interese umanjujući naš prostor za samostalno donošenje odluka.
Manipulator svoj interes ostvaruje tako što
aktivira različite psihološke mehanizme, procenjuje kontekst situacije, koristi
različita indirektna sredstva za ostvarenje cilja, kontroliše druge, bezobziran
je u odnosu na žrtvu i misli samo na sopstvenu dobrobit, nesvestan poniženja
koje nanosi žrtvi... Nije stvar samo u tome što manipulator dobija moć da utiče
i kontroliše žrtvu. Najstrašnije je to što se žrtva svodi na objekat kome se
oduzima pravo na sopstveni izbor i odluku. Manipulacijom
se negira slobodna volja druge osobe.
“Pozitivna”
i negativna manipulacija
Kao što mnogi laži dele na bele i crne, tako ima
onih koji manipulaciju dele na pozitivnu i negativnu. Pozitivnu manipulaciju
definišu kao sve ono što osoba čini ’za dobro druge osobe’. Možda bih se
složila sa tim kad se radi o trogodišnjem detetu ili bolesnoj osobi koja nije
pri čistoj svesti i zdravoj pameti. Ali ko to bolje od mene zna šta je za moje dobro?! Ako zna više od mene,
tražim da mi objasni, otvoreno i direktno i onda pusti da sama donesem odluku.
|
„Manipulisanje nekim za njegovo dobro, samo po
sebi je paradoks“.
|
Nije sporno da čovek ništa ne radi ako od toga
nema neku korist. Bilo da je ta korist materijalna, bilo psihološka ili
emotivna. Ali ako svoj cilj i interes ostvarimo jasno stavljajući do znanja šta
želimo, pa makar to bilo i nerealno, to nije manipulacija. Drugoj osobi je taj
zahtev možda nerealan, ali naša logika kaže da nije - zato imamo PRAVO da
zatražimo. Međutim, nemamo pravo da na bilo koji način iznudimo da drugi
postupi kako mi želimo koristeći prevaru.
|
Manipulacijom smo svedeni na nivo deteta koje
ne ume da odlučuje u svoje ime. Manipulaciju ne određuje cilj, već je
određuju sredstva koja koristimo da bismo do tog cilja došli.
|
Strategije manipulacije
Vešti manipulatori koriste čitav arsenal
strategija i instrumenata za potčinjavanje drugih svojoj volji. Neke od tih
strategija su toliko rasprostaranjene da ih i ne registrujemo više. Dođu nam
kao ’dobar dan’. Običnog čoveka ljuti kad čuje da ljudi iz okruženja
opravdavaju manipulaciju:“Pa šta? To svi rade.“ Nažalost, i to ’što svi rade’
jeste sredstvo koje manipulatori koriste: ovu
knjigu je pročitalo 10000 ljudi; ovakvu haljinu nose sve devojčice; u ovom
salonu se svi šišaju; svi beže u tu zemlju; svi se leče tim lekom... Pa kud
svi, ’ajmo i mi. U marketingu i prodaji, ova vrsta manipulacije je dobro
iskorišćena. Jer, ako smo ispali glupi i pogrešno izabrali, imamo dobro
opravdanje - nismo jedini.
Neke manipulatorske strategije češće su u
upotrebi u poslovnom okruženju, u prodaji, u politici, diplomatiji, a neke su
rezervisane za privatne odnose, posebno bliske sentimentalne relacije, tamo gde
smo ’najtanji’. Tu najlakše i padamo na manipulaciju: popuste nam odbrane, ili
smo nespremni na tako nešto, ali često i sami podstičemo manipulaciju.
Jedna od najefikasnijih i najčešćih strategija
jeste izazivanje osećaja krivice kod
žrtve. Manipulator svoju nesreću pripisuje žrtvi i time prebacuje
odgovornost za svoja loša osećanja i neuspehe na nju. Osećanje krivice nastaje
kad mislimo da smo nekome naneli zlo, i onda se javlja želja da to ispravimo,
da se iskupimo, da speremo krivicu sa sebe. A ko je odgovoran za naše emocije?
Mi sami! Možemo POVODOM nečega da budemo tužni, besni...ali naše osećanje je
stvar naše percepcije. Kad sam jednog prijatelja pitala kako je dozvolio da ima
šećer preko 15, rekao mi je: „Pa kad mi žena nije držala dijetu!“ Zamislila sam
scenu kako on zatvara usta i vrti glavom, a žena mu na silu gura u usta komad
torte. „Ali on mi kaže da sakrijem tortu,
a onda mi prebacuje kakva sam ja žena kad mu ne nudim tortu“, pravda se
jadna žena. Kakav majstor manipulacije! Prvo, prebacuje odgovornost i krivicu
za svoje stanje na ženu. Drugo, upućuje joj poruke koje se međusobno isključuju
i tako unosi konfuziju (ne daj mi tortu / loša si ako mi braniš).
Kad smo mali, roditelji kao da sve čine za nas
da bi u starosti mogli da nas podsete na (fiktivni) moralni dug koji je došlo
vreme da vratimo (Ja sam sve činio za
tebe, a sad me šalješ u dom!). Na poslu nam klijent postavlja preteće
pitanje: “Znaš li ti ko sam ja?“ Zato što upozorenja, ultimatumi i pretnje
podstiču strah od moguće kazne ako ne uradimo šta neko želi.
Brojni su načini na koje neko podstiče strah i njime manipuliše. A
što reče veliki Njegoš: “Strah životu kalja obraz često...“ A mi, da bismo
izbegli kaznu, iz straha pristajemo na zahteve manipulatora.
Emotivne
ucene
(umreću ako me ostaviš), izazivanje simpatije (samo za tebe to činim), laskanje i uslovno laskanje (tako savršeno nikad nisi izgledala; budi
dobra pa mi prevedi ovo), izigravanje
žrtve i slabosti (meni nikad niko ne
pomaže, sve moram sam), etiketiranje
(sebičnjaku, cicijo!), insinuacija i ironija (znamo mi koliko si sposoban), laži (pa ti si rekao) ’sad ili
nikad’ ograničenja, upotreba osećanja i porodičnih veza (ne možeš bratu da kažeš NE) upotreba
autoriteta (moć da nam neko zagorča život), česte su tehnike manipulacije.
Nasedanje na manipulaciju
I kako postupa osoba koja nije vešta da se
odupre manipulatoru u opisanim situacijama? Ostaje u vezi nezadovoljna, sve dok
taj emotivni terorizam ne dovede do potpunog, i često neprijateljskog razlaza.
Kad se osetimo privilegovano i kad nas laskanje odobrovolji, pristajemo uz
smešak i na ono na šta inače ne bismo. Da bih sačuvala status ’dobre osobe’,
prevešću pismo, iako sam pretrpana poslom (zaboravljajući da svi imamo pravo da
se ne dopadnemo). Žrtva podstiče empatiju i želju za zaštitom i pomaganjem. U
restoranu ću platiti i ceo račun da ne budem cicija i formalista. Ako akcija
traje samo još danas, odmah ću kupiti cipele da ne propustim dobru ponudu (a
posle ću se natenane kajati...). Zaposliću nekvalifikovanog sestrića, jer kako
bih inače sestri pogledao u oči! Pred bahatim autoritetom ću zaobići pravila,
jer bolje i to nego da budem otpušten, kažnjen...
Na sreću, manipulacije ne traju doveka, i u
manipulaciji, kao i u laži, kratke su noge. Kad-tad manipulatora prozremo.
Nažalost, neki samo promene tehniku manipulacije.
Kad pročitate ove redove, može vam se učiniti da
zaista ne postoji komunikacija bez manipulacije. Za razliku od eksplicitne
komunikacije gde nam je i na verbalnom i na neverbalnom nivou jasno šta nam
osoba poručuje, manipulacija koristi implicitno, nejasno obraćanje. Na
manipulaciju ne treba odgovarati manipulacijom, već uzvratiti zahtevom za
pojašnjenje i jasno izražavanje potrebe (mi ne čitamo tuđe misli, ali kad nam
se jasno kaže, odlično razumemo). Loše je što manipulacija ima tendenciju da
uvlači učesnike u igru: na ’budalo’
odgovaramo sa ’ko mi kaže!’; na ’pretvoriću ti život u pakao’ sa ’samo probaj, pa ćeš videti šta će tebe da
snađe’... Začarani krug manipulacije.
Šta nije manipulacija?
Jasno naređenje, pa i pretnja, kad je zasnovana
na hijerarhijskom odnosu, koji podrazumeva i poslušnost, ukoliko je opravdano i
svrsishodno – ne predstavlja manipulaciju (ukoliko
ne prestanete sa pričom, udaljiću vas sa časa; ako vozite pijani, kazniću vas).
Direktno i otvoreno saopštavanje zahteva u okviru poštene razmene ’ja tebi-ti
meni’ makar i zvučalo kao ucena, nije manipulacija (pozajmiću ti auto, ali da doliješ benzin kad ga vraćaš). Ali ako se
na ovakav zahtev odgovori sa: „Ja to tebi
nikad ne bi rekao, ponašaš se prema meni kao da ti nisam brat!“, ili ironično:“Da nećeš i da ti operem auto?“, onda
to prelazi u manipulaciju. Jasna razmena postaje trgovina u koju se uključuju
emocije, krivica, ironično prebacivanje...
Kako se odupreti
Da li postoji način da se izborimo sa
manipulacijom? Ima nade. Prvi korak je prepoznavanje manipulacije. Kad ste
prepoznali manipulaciju i prozreli manipulatora, potrebno je da imate svest o
tome kako ne upasti u zamku. Imajte na umu da vi ne možete biti odgovorni za
nečija osećanja, da jednom uvučeni u krug manipulacije samo sve dublje tonete:
žrtva će biti sve nemoćnija; ucene i pretnje neće prestati same od sebe; nikad
se nećete svima dopasti šta god da činite; emotivna i materijalna razmena
funkcionišu samo ako ima uzajamnosti i iskrenosti, ali ne i po principu ’dajem
da daš’.
Nakon toga, naučite da, poštujući principe
asertivne komunikacije, odgovorite manipulatoru: jasno, otvoreno, direktno i uz
uvažavanje, bez straha izrazite svoje želje, potrebe, stavove, zatražite
pojašnjenje.
Manipulacija je uvek kamen spoticanja svake komunikacije.
Ona generiše konflikte. Na kratke staze može biti uspešna, ali dugoročno nije
efikasna. Iako su naši odnosi u velikoj meri obojeni različitim nijansama
manipulacije, tamo gde želite da gradite
zdrave odnose – klonite se manipulacije.
I imajte na umu najvažniju
stvar: manipulator i žrtva idu u paru, za manipulaciju je potrebno dvoje. Zato
nemojte pristajati da vi budete druga strana.
Autor: Dr Maja Vučković, OLI life coach master, trener asertivne
komunikacije
Centar za prirodnu medicinu, psihoterapiju
i koučing, Niš
hrhorizons.rs
065/3519 563
OLI centar u Beogradu i Nišu organizuje treninge
asertivne komunikacije (instruktorske i iskustvene kurseve). Kursevi su
akreditovani od strane Udruženja za psihoterapiju savetovanje i koučing. Autor
teksta je ujedno i autor programa “OLI psihodinamski asertivni trening”. O
detaljima i uslovima edukacije više na adresi: http://www.savetnik.org.rs/index.php/koucing
