Kad u ovakvom naslovu ne stoje nigde navodnici, a Muva Bez Glave se piše velikim slovima, to znači da:
1 * Tekst stvarno piše muva bez glave (što je u ovom trenutku razvoja tehnologije malo verovatno)
2 * Piše neko ko srpski jezik i njegova leksička pravila slabo poznaje (sebe ne svrstavam u tu kategoriju)
3 *Piše neko ko se u pojedinim trenucima stvarno oseća kao ‘muva bez glave’ (ovo u potpunosti u ovom trenutku odgovara istini)
Tako sam ja utrčala u frizerski salon u dogovoreno vreme i rekla frizeru: Imaš tačno pola sata! Posle mumlanja i prekora kako letim kao muva bez glave, i ‘kad ću već jednom kao sav normalan svet da dođem i mirno sednem’, i kad će se desiti da ne zvocam ‘aj požuri’, i ‘može li ovolika kosa da se isfenira za pola sata’, glava mi je bila kao zvono! A kad je krenulo feniranje ‘u četiri ruke’ (dva frizera, jedna glava sa kosom i to moja), pomislih:”Stvarno, da li sam morala sve da strpam u jedan dan i to pred polazak na sedmodnevni put?!
Paaaa, ja kao neko ko je učio o upravljanju vremenom, ko svojim klijentima i učesnicima na radionicama priča o tome, baš sam se sad dobro izreklamirala... Sta reći, opšte prisutna pojava da drugima ponekad delimo savete i solimo pamet a da se sami ne držimo tih principa (doktorska fela je poooosebno ozloglašena po tom pitanju: umereno jedi, pij, radi, spavaj, ne puši... - sve lepo rečeno i važi za sve ostale :-))
Moram da se pohvalim da spadam u grupu onih koji se dobro organizuju, i koji umeju dobro da planiraju svoje vreme i aktivnosti, ali... Važno pravilo u postavljanju ciljeva i menadžmentu vremena, za duge ili kratke rokove: postavljaj realne i dostižne ciljeve To vam je ovo ‘R’ i ‘A’ u popularnom SMART konceptu postavljanja ciljeva.
SMART(ER) – akronim koji pomaže prilikom postavljanja ciljeva, a nastao je od početnih slova reči:
Specific – specifično, određeno,
Mesurable – merljivo,
Achivable (Ambitious)– dostižno, ambiciozno,
Realistic (Relevant) – realističan i relevantan,
Time bound – vremenski definisan,
Exciting – uzbudljivo,
Rewarding - nagrađujuće.
Naravno poistoji i srpska verzija ovog koncepta:
MUDRO postavljanje ciljeva (M- merljiv, U- tvrđen, D-obro definisan, R-ealan, O-stvariv).
Lepo, ali kad u 10 dana godišnjeg odmora odlučiš da nigde ne putuješ već da obaviš sve ono sa liste koju praviš unazad godinu dana... e pa nije nego, zeznuće te zakoni fizike i biologije (ne možeš da budeš istovremeno na više mesta, i ne možeš da se dupliraš).
I tako, na dva dana pre kraja odmora, vidim da nisam ni pola uradila…
Pa pogledam s druge strane: ma ni ova polovina koju sam uradila nije mala! Dobra mi fora za vađenje… Ohrabrim ja tu sebe pa kažem da sam morala malo i onoj ‘lenjivici’ u sebi da dam prostora, i ona je jadna mnogo zapostavljana godinama, maloooo da je pustim, da ne podivlja i ne preuzme kontrolu kad mi to najmanje treba.
Kako u današnje vreme izgleda jedan dan zaposlenog pa uz to i roditelja? Naravno da zavisi od toga gde je ko zaposlen. Ja od kad radim, kad me pritisnu rokovi i obaveze, setim se jednog veselog pacijenta sa psihijatrije, skroz pozitivan lik, ni na šta se ne žali, sem ‘’da mu je kratak dan – ništa što isplanira ne može da stigne da uradi”. Uh, majku mu, i meni isto! Da li sam normalna?! Uvek mi zafali bar sat. Kao ono kad ti pre svakog ispita nedostaje samo još jedan dan, i bio bi savršeno spreman.
Tačno da nam raznorazni karadljivci vremena oduzimaju dragocene sate i minute, ali nije samo stvar u organizaciji. Kako da sve što treba da uradimo ‘stane’ u taj dan, 24h, i da nam dan bude ‘taman’?
Ježim se kad čujem “brz tempo života” (a jeste takav), divim se majkama koje rade i kuvaju 3 obroka, pišu domaći s decom, kuća im blista… Organizacija i upravljanje vremenom može da se vežba i uči, ima dobrih fora kako prvo ‘pojesti žabu’ a onda opušteno krenuti u borbu sa ostalim obavezama.
Meni lično, najveći neprijatelj je kad 15 stvari koje treba da uradim stavim pod br. 1. I onda ni jednu ne uradim kako treba a često neke ne uradim uopšte. Kad pogledam svoju ‘to do’ listu na poslu, odmah sve preslažem u ona 4 kvadranta: hitno i bitno, hitno a nije bitno, nije hitno al’ je bitno, nije hitno a nije ni bitno. I naravno, težimo tome da što više obaveza prebacimo u kvadrante gde ‘nije hitno’, jer to znači više vremena za organizovanje, manje stresa i nervoze. Ne čekajte da se rokovi približe i da vam se kvadranti ‘hitno’ prepune! Ne težite tome da sve uradite perfektno – neke stvari je dovoljno da se URADE.
Sad ću stvarno pokušati da iz rečnika izbacim ‘aj požuri’, ‘vozi, bre, već jednom’ i slično. U suprotnom, može mi se desiti da iz kozmetičkog salona izadjem sa 3 lakirana nokta, ili još gore ovako (klikni na link):
