(U podnaslovu: Cyber Baje i Cyber
Ribe)
Nije baš da sam danas bila u fazonu pisanja teksta za blog, ali,
eto, ima „divnih“ ljudi koji te svojim zlobnim komentarima, neinformisanošću,
zavišću... pokrenu na akciju pa sednete da pišete. Uvek me je iritirala ta izreka,
ali to vam je ono:“ko zna zašto je to dobro!“.
Dakle,
neki se trude da pošteno rade svoj posao za koji su učili, školovali se,
ulagali i novac i vreme, a Boga mi, i živce! I onda, počneš tako da radiš, investiraš
da ti taj posao krene (opet investicija u svakom smislu), platiš i reklamiranje
na društvenim mrežama, ali avaj! Internet je na sreću, ali i na nesreću, postao
široko dostupan i nema tu kontrole ko sme a ko ne da boravi u tom cyber space-u,
da čita, komentariše, lajkuje, hejtuje... Možeš ti da ga blokiraš, da ga
banuješ, izbrišeš komentar, ali se tu pojavi nova cyber zlobnica ili cyber
analfabeta, nemaju oni pojma šta ti to radiš, ali njima se čini da je to
'prodavanje magle', da se 'mlate pare' i koznaštaveć dotičnima padne na pamet,
pa ti to i napišu u komentaru ispod teksta.
Na
žalost, moram da kažem, čim im spazim fizionomiju, imam neku ideju ko su,
odakle su i koliki im je IQ, kad uđem na profil, uglavnom se i uverim da je
tako...
A
zašto to ljudi čine? Zašto imaju potrebu da s*** po svemu što drugi rade?
Evo
za početak šta bi moglo biti:
1.
Zavist
2.
Ljudi
su zlobni
3.
Na
internetu su
O
zlobi i zavisti neću sada da pišem, to su široke teme, znate svi već dovoljno o
tome, pa da ne dužim.
Ja
bih o ovom trećem. I o tome znate dosta, piše se na te teme, ali evo sad u
kontekstu zlobnih i bezobraznih, besmislenih komentara.
Virtuelni
svet ima mnoge prednosti koje Real Life nema. Zato neki i ne žive u stvarnom
svetu, kad god mogu da se povežu na internet, oni se povuku u bezbednost svoje
cyber kolibice, jer su tamo bezbedniji, jer su tamo nevidljivi, jer su tamo anonimni...
Često nemaju ni imena, ni slike, ili je na slici KoZnaKo. Sakriju se iza svojih
avatata, nick-ova, i pod parolom 'šta mi ko može' počnu da... (ne volim da
budem vulgarna, nisam sklona da izgovaram gadosti, ali nekad je teško savladati
se).
Pa
da vidimo, šta to internet pruža ljudima za šta ih RL uskraćuje.
Kao
što rekoh, na netu si nevidljiv. Na netu si kao Shadow, Fantom – ostavljaš neki
trag, vidi se da si bio tu, nešto radio, ali ko te vid'o – niko, ko te čuo –
niko... Druga stvar koja pogoduje Cyber Phantomima je što mogu da budu
anonimni. Još bolje – mogu da budu ko hoće! Nekad davno videh smešnu
karikaturu: s jedne strane bakica seda i pogrbljena, s druge strane bubuljičavi
klinja. Konverzacija ide otprilike „Šta imaš na sebi?“ a u oblačiću sexy riba od
20tak godina u negližeu... Kapirate šta hoću da vam kažem?!? Btw, ako naiđete
na ovu sličicu, pošaljite mi, pls.
I
tako, dok se ona predstavlja kao princeza za brushalterom br. 4, izvajanim
preplanulim nogama i opisuje extra plažu na kojoj sedi, on odgovara da je baš
na aerodromu, da leti na drugi kraj sveta jer ima važan poslovni sastanak, a u
stvari... Aj smislite sami.
To
što smo na mreži nevidljivi i anonimni je upravo razlog što bez problema možemo
da lajkujemo, da hejtujemo, da se pravimo pametni dok nam je otvorena
Wikipedia, da morališemo, da budemo baje i princeze...
Pa
zamislite sad tog nekog oficirčića nekadašnje JNA, koji je celog radnog veka
(sreća pa ih rano penzionišu) bio manji od bubašvabe, j...li ga kako ko stigne,
nije smeo da šukne, što na poslu, što pred ženom, a o ocu diktatoru da i ne
pričam, e taj takav, kad dobije slobodu da sad može bez straha od kazne, od
ikakvih sankcija, da konačno razjapi labrnju (tj. razgiba debele prstiće) i u
jednoj verbalnoj (pisanoj) dijareji kaže sve što nikad ranije nije smeo! I uz
to ponosan na sebe jer je bio kurčevit, duhovit, baja bre pravi. Sve sasuo
nekom tamo nepoznatom u... u... u cyber facu!
Isključivanje
samokontrole je nešto što (takvima) jako prija. Posebno ako nema šanse da budu
kažnjeni. Tada mogu da budu i agresivni, mogu da budu i potentni i j*** noć i
dan (i bez hemije), mogu da budu bilo ko, bilo gde, bilo kako da izgledaju. Da
ne davim sa terminima kao što su online dezinhibicija, solipsistička
introjekcija, disocijativna imaginacija i slično: to sam na srpskom gore već
objasnila, da se bolje razumemo.
Ali
nažalost, kad izađu iz cyber kolibice, oni su opet Niko Ništa sa smrknutim licem,
ličnom kartom u Pripizdincima, bednim životom ispunjenim lažima i ... i pa kako
god okreneš – lažima, prema sebi, prema drugima...
Rekoh
da volim lepu reč, a ovde sam opustila jezik pa svašta napisah. Jbg, to teško
da bih mogla da izgovorim u RL, ali eto, i ja koristim prednosti koje mi
prisustvo na mreži pruža...
I da, komentari koje sam pročitala i koji su me podstakli
da pišem sad, bili su ispod mog posta/reklame za asertivnu komunikaciju. Mnogi
znaju šta to znači, ali za one koji ne znaju, da kažem da je asertivna
komunikacija takav vid komunikacije gde osoba izražava svoj stav, mišeljenje,
emocije... ali uz uvažavanje druge strane. Ili, kako mi treneri asertivne
komunikacije volimo da kažemo: Zastupam sebe, poštujem tebe. Asertivna
komunikacija vam ne garantuje da ćete u 100% slučajeva biti zadovoljni ishodom,
niti da ćete iz komunikacije izaći kao pobednici, neiznervirani i smireni, ali
ume znatno da poveća šanse za taj pozitivni ishod. E, pa za asertivnu
komunikaciju važe i neka bitna pravila. Pa 'ajde da na mom primeru vidimo da li
sam bila asertivna.
Asertivna
komunikacija je uvremenjena. To znači da se o emocijama, mišljenju, stavu govori onda kad je to aktuelno. Obrazac 'pravih
se reči uvek kasno setim' nije asertivnost. Asertivni princip je „gvožđe se
kuje dok je vruće“. Ali... opet jedno ali devojci sreću kvari! Ja mogu da budem
i odloženo asertivna. Kad sam pod većom emotivnom tenzijom, kad nisam u stanju
da hladne glave razmišljam, ja ću sebi dati dovoljno vremena da razmislim, da
stišam strasti, neutralisaću afekt i onda (na asertivan način) reći. Dakle,
važi i princip „ispeci pa reci“. Kad sam pročitala komentar, sela sam da
razmislim prvo šta toj osobi u životu fali, ko ga danas iznervirao, da li je
žena ljubazno i strasno sinoć ispunjavala svoje bračne obaveze, ili nije pa
zato našao na mom postu da se... U tome se ogleda taj psihodinamski pristup
koji mi potenciramo – nije stvar samo u tome da blokiraš kreleta ili da mu
kažeš kako nije lepo što je to učinio, (a radim i to ponekad, zamolim da na
svom proflilu piše šta hoće a mog da se mane), već da shvatimo šta ga to tera
da bude takav, koje to svoje potrebe pokušava da zadovolji, kako se oseća kad
to radi i slična pitanja. Da li sam ja u ovom slučaju bila asertivna, procenite
sami.
Kad
govorimo o asertivnoj komunikaciji, učimo o asertivnim pravima i asertivnim
dozvolama. Naše pravo je da sami preuzmemo odgovornost za svoje ponašanje, da
otvoreno izrazimo svoje mišljenje, da priznamo kad ne znamo, kad ne razumemo,
da se predomislimo, da sami odlučimo, da priznamo grešku, da postavimo
granice... Sva ta prava ima i druga osoba.
Dakle,
ovaj tip, takoreći moja inspiracija za ovaj tekst, neko bi mogao reći da je bio
asertivan: rekao je šta misli, tako je sam odlučio... Ali, jedno veliko ALI:
asertivna osoba ne vređa druge, ne obezvređuje druge, ne prelazi granice,
ne povređuje... Pa sad, je l bio
asertivan? Jok brate, ne bi se ja manula svih obaveza i sela da kuckam sad u
subotu uveće da me nije uvredio, obezvredio moj rad.
Da,
došli smo do još jedne fine prednosti koju nam društvene mreže i internet
pružaju: mogućnost za udri i beži! (kao p***e ako mene pitate, ne moramo ni
odgovor da čekamo, nema sinhronizacije pitanje/odgovor, ovaj drugi može da ga
vidi mnogo kasnije, kad već gomila ljudi pročita uvredljiv komentar). Je l to
asertivno? Sudite sami.
Ne
bih da pominjem koliko ljudi ima lažne profile na kojima koristi sve ove
prednosti: da pljuje druge, da sebe predstavi kako želi da ga drugi vide, za
cyber spying i cyber bulling...
Iz
ovih i sličnih razloga, naš asertivni trening ima jedan modul koji je namenjen
asertivnosti u poslovnim odnosima i na internetu, a jedan asertivnosti u
partnerskim odnosima.
Ne
bih više da vas zadržavam, evo zaključujem...
Za
sve Cyber Baje i Cyber Ribe: aj se osmelite, pogledajte nekoga u oči ako imate
m*** i kažite mu to što mislite u lice a
ne samo da pišete u postovima, po twitterima, fejzbucima i ostalim cyber šupama
gde ste jaki! Preuzmite odgovornost da vas neko napsuje, da vam zvekne
šamarčinu, kaže da ste kreten, da ste iskompleksirana budala i sl.
Da
dodam još jednu važnu stvar: biti asertivan u disfunkcionalnoj sredini, koja
nema pojma šta je asertivnost pa ni osnovnu pristojnost, nema svrhe. Ima
stvarno lepih pričica o Dalaj Lami i agresivnom bahatom tipu koji, nakon kratke
pouke, završi plačući na njegovom ramenu, ali ne oslanjajte se uvek na to. Mož'
da bude, ne mora da znači.
Ja sam ovde iskoristila svoje asertivno pravo i donela
odluku da napišem ovaj tekst, spremna da preuzmem odgovornost za grdnju, a i za
pohvalu (ko je bude). Ako čitate tekst, znači da sam iskoritila pravo i na
svoje mišljenje i na (ne)predomišljanje.
Ipak, ja i dalje preferiram lepu reč i asertivan nastup.
Dokle vredi. Kad više ne vredi, okrenem drugi list. Pa ko živ, ko mrtav...
P.S.
Ako vi ne ispoštujete moje granice na koje imam pravo i budete nekulturni, a ne
konstruktivno i asertivno kritični, ja ću iskoristiti svoje fb pravo da vas
bloknem :)
