Niške lingvištičko-psihološke mudrosti

Pre neki dan je na fb, nakon jednog posta, krenula mala diskusija na temu ko se sve u zemlji Srbiji usuđuje da se bavi psihologijom, medicinom i da se naziva tim imenom, a ustvari se samo radi o ‘prodavcima’ raznih usluga sumnjive  sadržine i iskorišćavanju onih koji su spremni da te usluge plate. Kad bolje razmislim, nije tu u pitanju samo medicina i psihologija, politika ili sport. I ako se lečite, i ako gradite, i ako vozite, i ako kuvate, i ako se bavite umetnosću, ovde na svakom koraku nailazite na neke koji bi hteli da budu kalif namesto kalifa. Manije veličine, narcisoidne ličnosti...ima ih svakako, ali se desi i neko nenametljiv koji u dve rečenice, bez ikakvog znanja, zdravorazumski objasni nešto o čemu je ispisano koznakoliko strana.

            Dakle, provela sam dan na putu, i sve je ličilo na jedan sasvim običan dan: bolnica, sala, malo priče o aktuelnim dešavanjima u srpskom zdravstvu... I spremala sam se da krenem, kad se pojavi lik koji mi je bio predstavljen sa: ”Majo, ovo je moj kum Goran. Vidite, on je inače sa selaaaa...” Ja tu lepo pitam da mi se pojasni da li to znači da je seljak, i krenu priča...  l što reče Pera Detlić: I svega ovoga ne bi bilo, da sam posle toga krenula kući, a ne u kafanu.

‘Nači, kum Goran je najautentičniji i najprirodniji lik koga sam upoznala u poslednjih nekoliko godina. Znate one likove koje sretnete prvi put u životu, a vodite živ i spontan razgovor o svačemu kao da se znate 20 godina...

Kaže meni kum Goran:”E, moja Vi (ovo je sarkazam, i potiče od onoga ‘e, moja ti’ pošto ja imam često problem da se šiftujem sa VI na TI), šteta što ne neguješ niški govor...vidim, koristiš više od jednog padeža... A ovaj književni srpski je ponekad toliko nefunkcionalan. Zamisli kad kažeš da si bio sa kumom. S kim? Nema onaj drugi pojma. Umesto da kažeš “bio s kuma ili s kumu”, i sve je jasno. Ili npr. ‘s Ivana i Ivanu’. “

Ne znam da li su morfička polja u pitanju ili je samo kraj radne nedelje, nas troje, iako iz potpuno različitih priča, savršeno smo se skapirali. I da se vratim na ono zbog čega sam počela ovaj tekst.

Pričajući o svojoj mudroj babi, kum Goran kaže da je Baba pokušavajući da opiše nekome svoja dva unuka (njega - Gorana i njegovor brata Zorana), rekla:

“Paaaa, Goran, on... on je po-utralan, dok Zoran slabije pojavljuje svoje pojave”.

Zamislila sam se na sekund kad sam čula, a onda sam prasnula u smeh! Kako je baba u jednoj rečenici napravila razliku između ekstrovertnog i introvertnog tipa ličnosti!

Prim. prev. (za one koji nisu iz Niš i ne barataju niškim jezikom pa nisu mogli da razumeju reči i smisao, dajem stručno objašnjenje i tumačenje):

po – prefiks u složenici koji označava više

utralan – ono sto ostane kad ukloniš ‘NE’. Dakle ‘po-utralan’ je onaj koji nije neutralan već je suprotno od toga. Kao što bi negacija od ‘prijatno’ recimo bila ‘aprijatno’ :-). Po babi, po-utralan je ekvivalent ekstrovertnom tipu ličnosti po Karlu Jungu. On se odlikuje potrebom za gratifikacijom od spolja, potrebom da se bude u društvu, entuzijazmom, otvorenošću, govorljivošću i definitivno osobe koje karakterišu ovakve osobine ličnosti,  radije provode vreme u društvu drugih nego sami sa sobom. Opisno, po babi, po-utralni su osobe koje ‘jače pojavljuju pojave’

pojavljivati pojave – sintaksa koja objašnjava otvorenost jedne osobe, odnosno njeno otvoreno ispoljavanje emocija, želja, potreba, komunikaciju sa drugima. Osobe koje ‘slabije pojavljuju pojave’ po Babi, odgovarale bi Jungovim introvertima. Dakle, po-utralne osobe jače pojavljuju pojave i to su ekstrovertne osobe, a suptorno – odgovara introvertnim osobama.

            Dok po-utralna osoba radije ide na žurku, ona koja slabije pojavljuje pojave, radije ostaje sama kući, i recimo, čita Šopenhauera ili nešto slično...

Jako je bitna još jedna dimenzija babinog pojašnjenja: prefiksom ‘po’ i pridevom ‘slabije’, ona pokazuje dominantnost jedne od strana ličnosti, ali ne isključuje onu drugu što je potpuno u skladu sa Jungom: ekstrovertnost i introvertnost su jedan kontinuum i u svakome od nas postoji i jedna i druga strana, samo jedna preovlađuje i izraženija je u odnosu na drugu, što ostavlja prostor i za uvođenje trećeg tipa ličnosti – onog ambivertnog po Jungu.

            Iz kafane sam izašla bogatija za jedno narodsko objašnjenje teorije ličnosti, saznala sam za neke seksualne inverzije i perverzije koje u udžbeniku iz psihijatrije nisu pomenute, a nisam ih videla ni u filmovima (o tome možda u nekom drugom blogu :-)), a sve u svemu, sigurno imam i nove bore oko očiju jer nisam prestala da se smejem.

Kad sam ušla u auto i krenula, svaki međurebarni mišić me je boleo od smeha.

Pa, kumovi, moji VI, hvala vam na prijatnom popodnevu i na puno smeha.

Možda će nekome babino pojašnjenje koristiti kao asocijacija na tipove ličnosti :-)

I za kraj, čujte Drakcetov elaborat o svaleraciji

Neprocenjivo!